Kako se kalio čelikSrce i duša svakog noža je njegov radni deo - sečivo. Postoje dve osnovne varijante izrade kao i jedna mešovita. Prva bi bila kovanje. Ovaj proces je poznat vekovima, a danas je, sa navalom konfekcijskih noževa skoro pao u zaborav. Sve je manje majstora koji rade noževe na ovaj tradicionalni način. Ovo je fizički težak i prljav posao koji zahteva veliko razumevanje u “tajne čelika”. Sa industrijalizacijom se javio novi način izrade noževa, a to je izrada brušenjem. Ovde se radi, ne o oblikovanju čelika čekićem, već se jednostavno uklanja višak materijala i tako dobija sečivo. Ovaj metod je vrlo popularan kod nožara širom sveta, jer je fizički manje zamoran, a rezultati, zahvaljujući napretku tehnologije i metalurgije, ne zaostaju uopšte ili vrlo malo za prvom metodom. Upravo će ovaj metod biti predstavljen u ovom serijalu. Kombinovana varijanta, predstavlja kombinaciju prethodna dva metoda i u pojedinim slučajevima može, da bude najbolje rešenje. Ja je uglavnom koristim kada je potrebno da se postigne određeni oblik noža koji nije moguće dobiti običnim brušenjem.
Brušenje
Prva stvar koju treba uraditi je da na pripremljenom radnom komadu označimo konture našeg noža. Ovo je najlakše uraditi lepljenjem isečenog šablona na čelik. Zatim, sledi grubo isecanje kontura noža. Ovo radimo sa ručnom brusilicom i reznom pločom. Poslije isecanja pristupamo finom brušenju, odnosno približnom brušenju radnog komada. Obično praktikujem, da ostavim nekoliko milimetara na kritičnim delovima kao što su vrh noža i njegov rezni deo. Prilikom brušenja sečiva, bez obzira koliko pažljivog, često dođe do skidanja materijala i više nego što smo to planirali, pa to pokušavamo da kompenzujemo na ovaj način.
Ukoliko koristite neki od recikliranih čelika, proces se unekoliko razlikuje. Posle grubog isecanja, morate da odradite prvi korak termičke obrade, tzv. meko žarenje. Žarenje je proces u kojem čelik zagrevate do kritične temperature i onda ga ostavljate da se lagano hladi u pepelu. Na ovaj način čelik postaje mek i lak za dalju obradu i štedi se i vreme i alat. O samom procesu će biti nešto više reči u narednom delu gde ćemo govoriti o termičkoj obradi. Kada su spoljne konture sečiva završene, pristupamo jednom od najbitnijih delova izrade - brušenju sečiva. Kako ćemo ovo raditi zavisi najviše od alata kojim raspolažemo. U ovom serijalu koristićemo samo ručnu brusilicu i bušilicu sa diskovima za brusni papir. Kod brušenja je najbolje da krenemo pažljivo i to prvo od samog reza. Dobra je praksa da se označi središte reza, jer na taj način možemo da kontrolišemo napredak i da posvetimo više pažnje delovima gde nismo dovoljno skinuli materijala. Važno je da ravnomerno skidamo materijal sa obe strane sečiva. Nije dobro ako se prvo posvetimo samo jednoj strani, pa kada je završimo onda drugoj. Najjednostavniji način je da prvo prevučemo sečivo pet puta (ili koliko god puta vi hoćete), pa onda sa druge strane. Naravno i pritisak radnog komada na brusnu površinu je važan, a pogotovo u drugoj fazi brušenja (posle TO). Kada izbrusite sečivo do samih leđa, prva faza je gotova. Bitno je napomenuti, da se nipošto u ovoj fazi ne sme izoštriti sam rez. Mišljenja variraju, pa se može čuti da debljina reza treba da bude barem 1 mm, dok pobednik takmičenja u Lapovu, Borko Šekeljić, savetuje debljinu od čak 2,5 mm! Pošto je u pitanju vanserijski majstor i vrstan poznavalac materije, nema razloga da mu ne verujemo. Razlog zašto neki majstori rade manje debljine je zato što je okaljen čelik daleko teže brusiti i potreban je mnogo veći oprez u radu. Ukoliko niste strpljivi, lako možete da se zamorite od dugotrajnog brušenja i postanete nepažljivi i da pregrejete sečivo, čime se gubi na tvrdoći. Zato savetujem da ne idete ispod debljine od 1,5 mm na rezu.
Izbor šmirgle
Što se izbora granulacija brusnih diskova tiče, najbolje je da krente sa granulacijom 40. Ona je najgrublja i skida najviše materijala. Kada završite prvi deo brušenja, poželjno je da sečivo malo doterate sa finijim granulacijma. Na primer, prvo sa 120 pa onda 220. Ovo je dobro zbog kaljenja i mogućih posledica, po samo sečivo. Moguće je da prilikom naglog hlađenja prilikom kaljenja, dođe do stvaranja mikro prskotina u sečivu, zbog čega može da nam propadne celokupan trud. Posle prve faze brušenja, potrebno je da se pozabavimo termičkom obradom sečiva. Sama TO se sastoji iz nekoliko delova. Ukoliko koristimo reciklirane materijale, prva je žarenje i praktikuje se pre samog brušenja. Po obavljenom brušenju se radi prvo normalizacija, pa onda kaljenje i napuštanje. Pa da skinemo i ovaj veo tajne!
Laički rečeno, žarenje podrazumeva zagrevanje čelika do kritične temperature i njegovo lagano hlađenje. Najjednostavniji i verovatno najugodniji način za ovo, je da raspalimo roštilj i da pred kraj ubacimo radni komad u žar. Potrebno je dostići crvenu boju čelika (oko 750º C) što znači da je zagrejan na adekvatnu temperaturu. Posle toga je dovoljno da ga ostavimo preko noći u pepelu, kako bi se postepeno hladio. Drugi način bio bio da se ubaci, u peć na drva i posle postizanja temperature da se zatrpa pepelom. Moguće je da će u pojedinim slučajevima biti potrebno ponoviti ovaj proces, a pogotovo ako je materijal za izradu noža od automobilskog gibnja. Ovo je neko moje lično iskustvo.
Drugi (ili prvi, ako govorimo o sirovim čelicima) proces kod termičke obrade je tzv. normalizacija. Ovo je jako bitan deo termičke obrade, a koji pojedini proizvođači pa i majstori nožari izbacuju, što je po meni pogrešno. Normalizacija nije ništa drugo do zagrevanje radnog komada do kritične temperature (opet crvena boja čelika) i njegovo hlađenje na vazduhu. Hlađenje obično traje nekih 5 do 10 minuta. Pojedini majstori kovači ovaj proces ponavljaju po nekoliko puta. Ovaj proces je bitan, jer se na ovaj način poništavaju naponi u materijalu, koji mogu da nastanu prilikom brušenja čelika i pogotovo kovanja. Ukoliko se ti naponi ne otklone, prilikom kaljenja može doći do krivljenja sečiva. Kako je ovo negativna pojava, poželjno je odvojiti malo vremena i odraditi posao kako treba.
Tehnologija kaljenja
Naredni korak je kaljenje i sigurno je jedan od najvažnijih segmenata u celoj priči. Prosečan čelik uz kvalitetno kaljenje može da postigne bolje rezultate nego neki vrhunski čelik sa neadekvatnim kaljenjem. Zato je potrebno dobro razumeti ovaj proces, da bi postigli željeni cilj - naš lični super-nož. Samo kaljenje zvuči kao prilično jednostavna stvar. Komad se zagreva do kritične temperature i onda se naglo hladi. Naravno, nije sve baš tako jednostavno. Visokolegirani čelici zahtevaju posebnu tehnologiju kaljenja, odnosno predgrevanje čelika na određenoj temperaturi, pa onda zagrevanje i hlađenje u odgovarajućem medijumu i slično. Kako mi koristimo jednostavne čelike onda neće biti potrebe da lupamo glavu sa ovim. Pa, kako onda da odradimo ovaj korak i dobijemo željeni rezultat? Za zagrevanje radnog komada biće nam potrebno: kovačka vatra, medijum za hlađenje, radne kožne rukavice, kovačka klešta i magnet. Nema potrebe da se štrecate, jer ne raspolažete kovačkom vatrom. Za vaš prvenac biće dovoljan i običan roštilj u kojem ćete raspaliti ćumur ili čak rupa u zemlji. Da bi dobili željenu temperaturu, potrebno je raspirivati žar. To se nekada radilo sa kovačkim mehovima, a mi možemo da se poslužimo običnim fenom za kosu ili ventilatorom! Ukoliko vaš fen nema mogućnost duvanja samo hladnog vazduha, ne bi bilo loše da pripremite još jedan rezervni, jer zbog pregrejanosti može doći do gašenja prvog. Iza reči medijum za kaljenje krije se obično jestivo ulje. Može biti i ono koje ste skupljali posle prženja hrane ili potpuno novo, može biti motorno ulje (novo ili prerađeno), hipoidno, hidraulično... Nije posebno bitno. Važno je da ulje ne sme biti hladno, pa je poželjno malo ga ugrejati. Ovo se najlakše postiže tako što stavite neki komad čelika u vatru i posle par minuta ga ubacite u ulje. Sam proces dovođenja radnog komada do željene temperature je prilično jednostavan. Sečivo zakopajte u žar sa svih strana, tako da se ravnomjerno greje. Fenom raspalite žar, jer tako sagoreva višom temperaturom. Pratite boju čelika. Kada postane tamno crven, magnetom proverite da li se lepi za čelik. Osetićete da je sila daleko slabija. U pitanju je tzv. ostenitska transformacija. Tada, ponovo zatrpajte sečivo žarom i dobro ga raspalite fenom. Posle desetak sekundi proverite komad. Trebalo bi da je ceo komad poprimio jarko crvenu boju. Ovo je indikacija da je temperatura oko 820 stepeni. Ukoliko nije, dodatno zagrejte komad. Ali pazite! Ne smete mnogo prekoračiti ovu temperaturu, tek za nekih 10-20 stepeni. Čim ste ovo odradili, kleštima uzmite komad i uronite ga u ulje. Možete ceo komad da uronite u kanticu sa uljem, ali ja vam predlažem da ulje naspete u neku dužu metalnu posudu i da uradite tzv. parcijalno kaljenje.
Parcijalno kaljenje je hlađenje samo onih delova sečiva koji treba da budu tvrdi, a to su rez i vrh. To se najlakše postiže tako što ćete ove delove uroniti u ulje dok leđa noža vire. Prilikom ove operacije možete da povremeno izvlačite vrh sečiva vani dok rez ostaje potopljen u ulju. Na ovaj način se daje manja tvrdoća vrhu i smanjuje mogućnost njegovog lomljenja prilikom težih radova. Zapamtite, prvih šest do deset sekundi kaljenja su kritični. Posle ovog možemo i ostatak sečiva da ohladimo u ulju. Po završetku kaljenja, pristupamo prvo proveri leđa noža. Kontrolišemo da li je došlo do krivljenja. Ukoliko ste uradili normalizaciju, najverovatnije da neće biti problema. Zatim čistimo sečivo od izgorelog ulja i pristupamo trenutku istine. Pomoću male okrugle turpijice za oštrenje lanca motorne testere, probamo rez noža. Ukoliko turpija “ne grize” čelik, kaljenje se smatra uspešnim. Ukoliko je rezultat suprotan, moraćemo ponoviti operaciju kaljenja.
Žilavost čelika
Po uspešno obavljenom procesu kaljenja pristupamo otpuštanju čelika. Ova operacija ima za cilj, da tvrdi čelik (koji je izrazito krt) načini žilavijim i samim tim otpornijim na lomove. Prilikom ovoga procesa gubi se mali deo tvrdoće, ali se dobija na žilavosti. Otpuštanje možete da uradite i kod kuće u običnoj rerni. Zagrejte je na 200-220 stepeni i ostavite u nju dobro očišćen nož narednih sat i po do dva. Drugi način je da iskoristite žar od kaljenja. Dovoljno je da prislonite leđa noža uz žar i tako ih držite dok ne primetite menjanje boje čelika. Prva koja će se pojaviti je svetlo žuta (boja slame), zatim žuta, pa tamno žuta, zatim bronzana, pa plavičasta, siva... Ono što želite da postignete je da vam rez bude boje slame i bronzane za vrh. Leđa mogu da dobiju i plavičastu boju (što ih čini vrlo elastičnim). Čim dobijete ove boje, presecite proces hlađenjem u vodi. Ukoliko je sečivo od turpije, uklonite obojeni deo čelika pomoću brusnog papira i ponovite ovaj proces još jednom.
Pazite, lako se može desiti da otpustite sečivo više nego što je potrebno. Ukoliko vam se to dogodi, moraćete ponoviti ceo postupak kaljenja i otpuštanja. Sam rukohvat (usadnik) nije potrebno kaliti, pa nije potrebno ni raditi njegovo otpuštanje.
Kada je ceo proces TO završen, pristupamo završnom brušenju. Sada moramo biti mnogo oprezniji i ne smemo dozvoliti da se poništi prethodni trud. Za završna brušenja, preporučujem rad sa električnom bušilicom na koju je montiran disk sa brusnim papirom, a cela stvar stegnuta u bravarsku stegu. Prednost bušilice je da razvija manju brzinu te je rad bezbedniji i po vas i po radni komad, a osim toga, bušilica može da menja smer obrtanja, što je od velike važnosti za pravilno finiširanje sečiva.
Drška
Najjednostavniji način za pravljenje drške je da na čeličnom delu rukohvata izbušimo dve rupe prečnika 5 ili 6 mm, zatim, zamešamo epoksidni lepak i zalepimo jednu pločicu. Koristeći rupe na metalnom delu rukohvata kao vođice, izbušimo rupe na drvenoj pločici. Posle toga, lepimo drugu pločicu i postojeće rupe koristimo kao vođice za bušenje drugog parčeta drške. Kroz rupe pažljivo provučemo odgovarajuće čivije, pomoću blagih udaraca čekića ili uz upotrebu stege ili prese. Pazite da ne dođe do odvaljivanja pločica, usled ove radnje i to je to. Ostavimo epoksidni lepak da odradi svoje i da se dobro stegne. Preporučujem 24 h, iako je moguće daljnju obradu nastaviti i u kraćem roku, što zavisi od epoksida. Dršku obrađujemo pomoću turpija i brusnog papira i to od krupnije ka sitnijoj granulaciji. Na kraju koristimo najfiniji brusni papir i to tako, što mokrim prstima navlažimo površinu drveta. Primetićemo da se izdižu sitna vlakna koja uklonimo laganim brušenjem. Ceo proces ponovimo nekoliko puta, sve dok se dlačice ne uklone. Posle ovoga sačekamo da se drvo osuši i pristupamo zaštiti. Najjednostavnije je da drvo premažete lanenim uljem. Za zaštitu koristim posebnu smešu lanenog ulja i borove smole koja je rastvorena u industrijskom acetonu ili izopropil alkoholu. Na taj način dobijam dublju penetraciju ulja u drvo, a posle sušenja smola začepi pore na drvetu. Pojedini majstori koriste još i rastopljeni pčelinji vosak, koji onda utrljavaju u drvo što je takođe dobra metoda.
Pomeranje čelika
Važna napomena: prilikom uranjanja zagrejanog komada u ulje, ne smete da ga pomerate bočno, odnosno levo-desno. Na ovaj način bi mogli da izazovete krivljenje sečiva. Poželjno je da sečivo pomerate gore-dole i na taj način omogućite brže hlađenje i postizanje veće tvrdoće.
Završno brušenje
Prilikom završnog brušenja koristimo nešto finije granulacije, počevši od 60 ili 80, pa preko 120-150, 220-270, 360, 400 i 500. Pojedini majstori praktikuju upotrebu i mnogo finijih granulacija i na taj način postižu vrlo visoki sjaj. Po meni je ovo nepotrebno za radni nož, ali sigurno nije na odmet. Na ovaj način se sečivo dovodi do konačnog izgleda. Samo završno oštrenje može da sačeka do završetka drške.
Tekst i snimci: Ninoslav TRIFUNOVIĆ
http://www.kalibar.rs/code/navigate.php?Id=108&editionId=74&articleId=297 
