Специјални единици на Југословенските војски 1931-1945

SPECIJALNE JEDINICE JUGOSLOVENSKIH VOJSKI -PRVI DEO 1931-1941.


Naveo sam u postu o naoružanju da je ogromno iskustvo prikrivenog i specijalnog ratovanja ukorenjeno duboko u oslobodilačkoj tradiciji hajduka, uskoka u četnika. I danas vojne i policijske stručnjake zadivljuju konkretni , praktični i ingeniozni borbeni i neborbeni postupci tih boraca. Krvavo borbeno iskustvo u sukobu sa neopisivo surovim neprijateljem, nametnulo je sjajna rešenja u svim oblastima života i dejstva (prehrana, snabdevanje, konačenje u letnjim i zimskim uslovima, sistem javki i veza, bezbednosna zaštita, saradnici i jataci, naoružavanje, lečenje i preživljavanje, itd, itd). Mnogo je primera koji su dan - danas upotrebljivi i veoma korisni jer ih je krvava praksa dokazala (samo nekoliko navodim, od ogromnog broja: izbegavanje osećaja žedji-uzme se belutak kamičak i drži u ustima. On izaziva kvašenje usne duplje pljuvačkom. Brzo i predvidivo budjenje: spavati s nogama podignutim uz drvo ili zid. Kada se slije krv, noge utrnu i padnu. Spavač se budi. To je dovoljno za 15 do 20 minuta kratkog odmora, itd , itd).
Period Prvog svetskog rata je za mnoge armije, pa i za srpsku, predstavaljao ogromno iskušenje. Vreme rovovskog rata takodje je nudilo brojna rešenja koja su primenjiva do danas. Nemci su formirali sturmkomando, jurišne odrede, Britanci komanose, Belgijanci i Francuzi slično. Najbolji nož tog rata bio je belgijski rovovski, neugledan i krajnje praktičan. Sve što nije moglo da izdrži krvavu proveru odbacivano je.
Naša tradicija specijalnih jedinica oslonjena je na komitsko ratovanje u trojkama. Radi nečujnog prikradanja korišene su vunene čarape , a od oružja kama, bomba i eventualno pištolj (rot-štajer i razni modeli belgijskog, španskog i francuskog oružja; rast - gaseri i neki turski revolveri; naravno i zaplenjeni nemački- parabelum, drajze i bergman).
Malo je poznat podatak: Solunski front je u francuskoj istoriografiji poznat kao Istočni front. Borci koji su se nalazili u specijalnim jedinicama (često i kombinovanim srpsko-francuskim) nazivani su Bradonje istočnog fronta. . Inače veoma pedantnim srpskim vojnicima bilo je dozvoljeno da puštaju bradu u nedostatku vojne maskirne šminke. Udruženje je postojalo do 1993. godine kada je umro njegov poslednji član, prof. dr akademik Obrad Djodjević.
Posle rata izvesno vreme četničke jedinice, kao najprestižnije i najslavnije specijalne jedinice, imale su mnoge boračke privilegije - pravo nošenja oružja, uniforme i drugih znamenja, kako za protokole, tako i u normalnom životu. To pravo je stihijski korišćeno i sve više zloupotrebljavano, tako je je kralj šestojanuarskom diktaturom 1929. godine tu privilegiju ukinuo. Umesto toga, država preuzima brigu o četničkom ratovanju, osavremenjava ga i iste godine izdaje Uput o četničkom ratovanju.. Četnički način ratovanja dobija službeni, vojno-državni tretman sa svim onim što sledi po tom pitanju (regrutna politika, naoružavanje i odevanje, logistika, obuka, itd).
Po uzoru na saveznike Francuze godine 1931. u Bohinjskoj Bistrici osnovan je centar za obuku Prvog planinskog puka. Istovremeno, u Crnom Lugu kraj Delnica osnovan je isti takav centar za obuku Drugog planinskog puka. To su sve do raspada zemlje ostala dva elitna puka specijalnih jedinica.

Zašto?

Vojišnica prema našim najljućim neprijateljima (Bugarima, Italijanima, Austriji, Arnautima) gotovo u celosti je brdsko-planinska i to je razlog što su jedinice obučavane i opremane za ta iskušenja. Svi drugi rodovi vojske su imali i svoje elitne jedinice, ali ni jedna nije imala rang i status specijalne jedinice, osim ova dva puka.

Te godine osnovan je i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. a organizacija forsirala je militatni karakter fizičke kulture. Lica koja su bili članovi Sokola imali su privilegije prilikom regrutacije i poseban tretman. U drugom pešadijskom puku ''Knez Mihajlo'' godinu dana kasnije, 1932. ustanovljena je škola za obuku vodja sokolskh četa. Godine 1939. kada je bilo svima jasno šta se dogadja nad Evropom, Sokoli se formalno još više militarizuju: opremaju se vazdušnim puškama Mars M.100 i M.115, kapaciteta 75,, odnosno 100 dijabola kal. 4,5 mm, proizvodjača VenuswaffenWerke (Cela-Melis, Nemačka). Trofejne puške manliher u kalibru osam milimetara zamenjene su brzometnim puškama Mauzer-Milovanović-Djurić kalibra 7 mm i malokalibarskim puškama kalibra 5,6 milimetara našeg čuvenog konstruktora Lazara Jovanovića. To je, ustvari, bila standardna vojnička puška kalibra 7,9 mm sa umetnutim adapterom za malokalibarsku municiju.
Godine 1940. objavljeno je i Uput za izvodjenje borbene obuke u Sokolstvu u kome je četvrto poglavlje posvećeno četničkom ratovanju.
Iste godine, 24. aprila Ministarstvo vojno konačno je ustanovilo je četničku komandu kao bazu za jedinice specijalne namene.. Planirano je forimranje šest četničkih bataljona sa po 210 boraca (u svakoj armijskoj oblasti po jedan bataljon i bataljon rezerve vrhovne komande).Sedište komande bilo je u Novom Sadu (Dunavska banovina) a komandovali su djeneral Mihajlo Mihajlović i major Dušan Andjelković, načelnik štaba. Tada se umešala politika i dr Vlatko Maček uložio je protest zbog upotrebe četničkog imena u vojsci. Naravno, odmah su ga u tome podržali Nemci pa je Ministarstvo vojno 10. jula te bataljone preimenovalo u jurišne. O tome i ukupnom stanju armije izmedju dva rata opširno i lepo pisao je dr Bjelajac i treba svakako pročitati njegove knjige.
Zašto su Nemci zazirali od naših specijalnih jedinica?
Sećanje na njihove podvige iz praktično nedavno završenog svetskog rata nagonilo ih je na to. Tako u izveštaju koji datira od 29. januara 1941. godine Ministarstvo inostranih poslova preko svojih organa šalje špijunski i izdajnički prikupljene podatke o školovanju, sastavu, starešinama, itd, ovih jedinica.

Ratna sudbina i iskustva

Prvog aprila aktivira se Ratni plan i komanda se dislocira u Kraljevo, gde je kao jezgro upućen peti mirnodopski bataljon iz Niša, treća četa prvog bataljona iz Novog Sada i treća četa trećeg bataljona iz Skoplja. Istovremeno, svim jedinicama vraća se naziv četnički.. Istovremeno, Radio Beograd neprekidno je emitovao pesmu ''Spremte se, spremte četinici''.
Tih šest bataljona ujedno su bile i jedine, najspremnije kopnene jedinice naše armije, što je bilo kap u moru blic kriga. Na naše specijalne bataljone krenuo je puk ''Brandenburg'' Viljema Kanarisa, sastavljen od folksdojčera iz Banata. Brojni su primeri protivurečnih i zlonamernih komandi i zbunjivanja sopstvenih snaga i ne vredi ih ovde navoditi. Koga to intresuje, spreman sam da i to postujem , ali to nije cilj teme.
Važno je napomenuti: najslavniju ulogu odigrao je Prvi bataljon koji je rano ujutru 12. aprila upućen u oblast Bijeljine da se suprostav idesantu na tamošnji aerodrom. U hrabrom, ali uzaludnom pokušaju, izginuli su svi borci. Štab specijalnih jedinica u Sarajevu 15. aprila predao se neprijateljskim snagama.

NAORUŽANJE

Jurišni bataljoni bili su opremljeni po uzoru na spomenuta dva planinska puka. VTZ Kragujevac proizvodio je namensko oružje za ovu trupu. Svaki borac dužio je ručne bombe, bokser, jurišnu pušku i jurišni nož.
Jurišna, ili četnička puška M. 1924 ČK razvijena je na bazi belgijskog karabina M 24, odnosno češke kratke puške za žandarmeriju i finansijsku stražu vz. 66/33. To je bilo petopmetno oružje kalibra 7.9 mm mauser. Ona nije bila srećan izbor jer zbog izuzetno kratke cevi za taj kalibar imalo je jak prasak i izdajnički bljesak, tako da je bila nepovoljna za prikrivena dejstava u pozadini.
Nož je korišen kao lično oružje ali i kao bajontski dodatak.




SPECIJALNE JEDINICE JUGOSLOVENSKIH VOJSKI 1941-1945

Drugi sv. rat najnespremnija je dočekala grupacija koja je morala da bude upravo najspremnija - kraljevska vojska. Mastodont u kome su se ravnopravno služile tri religije, komandovali bivši austrougarski oficiri, a ogromna sredstva odalazila na infrastrukturu širom zemlje, na veliki štapski, činovnički i potadinski aparat, itd, doživeo je sudbinu svog saveznika iz Prvog svetskog rata, Francuske: na isti način, po istom modelu armija je krahirala. Kod nas su nepovoljnosti bile utoliko izraženije što je naša armija bila nacionalno heterogena, vojišta i vojne oblasti veštački pravljene i razudjivane, kao da je neko namerno spremao armiju za propast. O tome pogledati u navedenoj knjiti dr Bjelajca.

Ko je drugi sv. rat dočekao spreman?

Elitna grupacija izuzetno dobro uvežbanih, motivisanih, organizovanih i konspirativno izuzetno pripremljenih ljudi, njih oko 16.000 hiljada - Komunistička partija Jugoslavije. Predvodjena vrhunskim medjunarodnim ilegalcima, u stalnom ratu sa svim svetskim policijama od 1929. godine, pa i ranije, ova grupacija je rat dočekala spremno, s ciljem da oslobodilački rat pretvori u revoluciju. Osnova njenog ratovanja bila je ilegalna strategija najpre gerilskog, a zatim kratko vreme i partizanskog tipa, da bi vrlo brzo počela da se organizuje po svim formacijskim pravilima.
Još jedna grupacija dočekala je Drugi sv. rat spremna: to su bile ustaše Hrvatske stranke prava, frankovci Eugena Dide Kvarternika i Anta Pavelića koji su se takodje kalili u dugom ilegalnom radu, ali i, delimično, Ljotićev Zbor.
Vratimo se onoj prvoj grupaciji, uz neophodno i izričito naglašavanje:
Ovo što ovde pišem je istorija, odnosno faktografija i nema nikakvu političku pozadinu, dakle nije reč o političkim raspravama ili dubiozama, već o pukim faktima koji su proizveli kasnije dogadjaje za koje svi znamo i koji nisu predmet ove teme.
KPJ je veoma brzo koristeći svoja organizaciona iskustva, efikasnost i surovost u planiranju i odlučivanju, formirala praktično armiju, spremnu da se fleksibilno odupre formaciji i brojčano jačoj okupacionoj sili. Može se reći da su partizani, pogotovo oni predvodjeni španskim borcima i borcima iz Prvog sv. rata, bili po načinu ratovanja , taktike i hrabrosti, zatim i motivisanosti, stvarni specijalci. U surovoj borbi za život i smrt koja je tražila najbolje i uzimala najbolje, bombaši, a zatim i prateći vodovi i čete najvišeg rukovostva sticali su oreol jedinica koje bismo mogli danas, bez ikakvog zazora, da nazovemo specijalnim , odnosno posebnim.


Medjunarodni prodor takve borbe, seljenje vojišta na dalmatinski kraj i prelazak Tita na Vis učinili su mnogo. Ostvarena je vojno-tehnička saveznička veza preko Barija i Kaira sa snagama alijanse. Na Visu su udareni temelji države kakvu poznajemo. Tu je 13. maja 1944. godine osnovana OZNA, odeljenje za zaštitu naroda, a ne odeljenje za zaštitu naroda i armije, kako se negde pogrešno piše. Forimirao ju je Aleksandar Ranković Marko, a operativnu organizaciju preuzeo je Slobodan Penezić Krcun koji je od najtalentovanijih obaveštajnih i kontraobaveštajnih oficira napravio jezgro koje je u završnoj godini rata koristeći unikatne, specijalne metode, pristupilo čišćenju teritorije od zaostalih odmetnika i raznih bandi. Od početka je OZNA zamišlljena kao jezgro buduće civilne obaveštajne, kontraobaveštajne i bezbednostne službe i posle rata je transformisana u UDBU (upravu državne bezbednosti), zatim u DB, pa u SDB, pa konačno i BIA.
Iste godine napravljeno je jezgro buduće vojne kontraobaveštajne i obaveštajne službe, sa svim elementima specijalnih jedinica. te godine, 15. avgusta formirana je odlukom maršala Tita jedinstvena formacija koja je skraćeno nazvana KNOJ - korpus narodne odbrane Jugoslavije. Njen zadatak je bio izrazito vojne prirode, za razliku od OZNE koja se bavila i vojno-policijskim poslovima. Koristeći vojnu formaciju i resurse radila je na proterivanju bandi, a zatim i kompletnom preuzimanju obezbedjenja državne granice i dubine teritorije do 30 kilometara. Mirnodopskom organizacijom i radom ustavotvornih organa, formiranjem policijskih, carinskih i ostalih službi, godine 1953. rasformiran je KNOJ a njegove nadležnosti predate Graničarskim jedinicama i Narodnoj miliciji FNRJ.

Po čemu su karakteristična specijalna dejstva u toku drugog svetskog rata?

Naše jedinice su ovde mogle da se sukobe i odmere snage sa daleko opremljenijim, osposobljenijim i brojnijim neprijateljem; protiv njih su bili: Inteligence service, M5 odeljenje, Abver, Gestapo, ustaški Zdrug, šiptarski Bali kombatar, ruski NKVD...Iskustva im nije nedostajalo jer su svi već bili u prilici da u krvavoj ratnoj zbilji susetnu se s mnogim metodama. Četnike Draže Mihajlovića obučavali su engleski komandosi, a zatim i Gestapo. Oružja svih vrsta je bilo na pretek, a motivacije nije nedostajalo. Kadrovi izrasli u ratu bili su izvanredna osnovica za stvaranje bezbednosne strukture buduće države, pa i specijalnih jedinica unutar te strukture.

Godinu 1945. i početak forimranja državne strukture početna grupa od spomenutih 16.000 pripadnika KPJ dočekala je spremna da vlast koju je zauzela via arma ozvaniči putem državno-pravnog subjektiviteta i brani organima za to predvidjenim.

-------

Ovaj post sačinjen je na osnovu više različtih knjiga, a posebno su korišćene beleške sa predavanja na kursu PJM koji je organizovao i redovno sprovodio SSUP.


----

Се извинувам за тоа што е на српски, но се надевам дека го разбирате...

Frogfoot напиша:

SPECIJALNE JEDINICE JUGOSLOVENSKIH VOJSKI -PRVI DEO 1931-1941.


Naveo sam u postu o naoružanju da je ogromno iskustvo prikrivenog i specijalnog ratovanja ukorenjeno duboko u oslobodilačkoj tradiciji hajduka, uskoka u četnika. I danas vojne i policijske stručnjake zadivljuju konkretni , praktični i ingeniozni borbeni i neborbeni postupci tih boraca. Krvavo borbeno iskustvo u sukobu sa neopisivo surovim neprijateljem, nametnulo je sjajna rešenja u svim oblastima života i dejstva (prehrana, snabdevanje, konačenje u letnjim i zimskim uslovima, sistem javki i veza, bezbednosna zaštita, saradnici i jataci, naoružavanje, lečenje i preživljavanje, itd, itd). Mnogo je primera koji su dan - danas upotrebljivi i veoma korisni jer ih je krvava praksa dokazala (samo nekoliko navodim, od ogromnog broja: izbegavanje osećaja žedji-uzme se belutak kamičak i drži u ustima. On izaziva kvašenje usne duplje pljuvačkom. Brzo i predvidivo budjenje: spavati s nogama podignutim uz drvo ili zid. Kada se slije krv, noge utrnu i padnu. Spavač se budi. To je dovoljno za 15 do 20 minuta kratkog odmora, itd , itd).
Period Prvog svetskog rata je za mnoge armije, pa i za srpsku, predstavaljao ogromno iskušenje. Vreme rovovskog rata takodje je nudilo brojna rešenja koja su primenjiva do danas. Nemci su formirali sturmkomando, jurišne odrede, Britanci komanose, Belgijanci i Francuzi slično. Najbolji nož tog rata bio je belgijski rovovski, neugledan i krajnje praktičan. Sve što nije moglo da izdrži krvavu proveru odbacivano je.
Naša tradicija specijalnih jedinica oslonjena je na komitsko ratovanje u trojkama. Radi nečujnog prikradanja korišene su vunene čarape , a od oružja kama, bomba i eventualno pištolj (rot-štajer i razni modeli belgijskog, španskog i francuskog oružja; rast - gaseri i neki turski revolveri; naravno i zaplenjeni nemački- parabelum, drajze i bergman).
Malo je poznat podatak: Solunski front je u francuskoj istoriografiji poznat kao Istočni front. Borci koji su se nalazili u specijalnim jedinicama (često i kombinovanim srpsko-francuskim) nazivani su Bradonje istočnog fronta. . Inače veoma pedantnim srpskim vojnicima bilo je dozvoljeno da puštaju bradu u nedostatku vojne maskirne šminke. Udruženje je postojalo do 1993. godine kada je umro njegov poslednji član, prof. dr akademik Obrad Djodjević.
Posle rata izvesno vreme četničke jedinice, kao najprestižnije i najslavnije specijalne jedinice, imale su mnoge boračke privilegije - pravo nošenja oružja, uniforme i drugih znamenja, kako za protokole, tako i u normalnom životu. To pravo je stihijski korišćeno i sve više zloupotrebljavano, tako je je kralj šestojanuarskom diktaturom 1929. godine tu privilegiju ukinuo. Umesto toga, država preuzima brigu o četničkom ratovanju, osavremenjava ga i iste godine izdaje Uput o četničkom ratovanju.. Četnički način ratovanja dobija službeni, vojno-državni tretman sa svim onim što sledi po tom pitanju (regrutna politika, naoružavanje i odevanje, logistika, obuka, itd).
Po uzoru na saveznike Francuze godine 1931. u Bohinjskoj Bistrici osnovan je centar za obuku Prvog planinskog puka. Istovremeno, u Crnom Lugu kraj Delnica osnovan je isti takav centar za obuku Drugog planinskog puka. To su sve do raspada zemlje ostala dva elitna puka specijalnih jedinica.

Zašto?

Vojišnica prema našim najljućim neprijateljima (Bugarima, Italijanima, Austriji, Arnautima) gotovo u celosti je brdsko-planinska i to je razlog što su jedinice obučavane i opremane za ta iskušenja. Svi drugi rodovi vojske su imali i svoje elitne jedinice, ali ni jedna nije imala rang i status specijalne jedinice, osim ova dva puka.

Te godine osnovan je i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. a organizacija forsirala je militatni karakter fizičke kulture. Lica koja su bili članovi Sokola imali su privilegije prilikom regrutacije i poseban tretman. U drugom pešadijskom puku ''Knez Mihajlo'' godinu dana kasnije, 1932. ustanovljena je škola za obuku vodja sokolskh četa. Godine 1939. kada je bilo svima jasno šta se dogadja nad Evropom, Sokoli se formalno još više militarizuju: opremaju se vazdušnim puškama Mars M.100 i M.115, kapaciteta 75,, odnosno 100 dijabola kal. 4,5 mm, proizvodjača VenuswaffenWerke (Cela-Melis, Nemačka). Trofejne puške manliher u kalibru osam milimetara zamenjene su brzometnim puškama Mauzer-Milovanović-Djurić kalibra 7 mm i malokalibarskim puškama kalibra 5,6 milimetara našeg čuvenog konstruktora Lazara Jovanovića. To je, ustvari, bila standardna vojnička puška kalibra 7,9 mm sa umetnutim adapterom za malokalibarsku municiju.
Godine 1940. objavljeno je i Uput za izvodjenje borbene obuke u Sokolstvu u kome je četvrto poglavlje posvećeno četničkom ratovanju.
Iste godine, 24. aprila Ministarstvo vojno konačno je ustanovilo je četničku komandu kao bazu za jedinice specijalne namene.. Planirano je forimranje šest četničkih bataljona sa po 210 boraca (u svakoj armijskoj oblasti po jedan bataljon i bataljon rezerve vrhovne komande).Sedište komande bilo je u Novom Sadu (Dunavska banovina) a komandovali su djeneral Mihajlo Mihajlović i major Dušan Andjelković, načelnik štaba. Tada se umešala politika i dr Vlatko Maček uložio je protest zbog upotrebe četničkog imena u vojsci. Naravno, odmah su ga u tome podržali Nemci pa je Ministarstvo vojno 10. jula te bataljone preimenovalo u jurišne. O tome i ukupnom stanju armije izmedju dva rata opširno i lepo pisao je dr Bjelajac i treba svakako pročitati njegove knjige.
Zašto su Nemci zazirali od naših specijalnih jedinica?
Sećanje na njihove podvige iz praktično nedavno završenog svetskog rata nagonilo ih je na to. Tako u izveštaju koji datira od 29. januara 1941. godine Ministarstvo inostranih poslova preko svojih organa šalje špijunski i izdajnički prikupljene podatke o školovanju, sastavu, starešinama, itd, ovih jedinica.

Ratna sudbina i iskustva

Prvog aprila aktivira se Ratni plan i komanda se dislocira u Kraljevo, gde je kao jezgro upućen peti mirnodopski bataljon iz Niša, treća četa prvog bataljona iz Novog Sada i treća četa trećeg bataljona iz Skoplja. Istovremeno, svim jedinicama vraća se naziv četnički.. Istovremeno, Radio Beograd neprekidno je emitovao pesmu ''Spremte se, spremte četinici''.
Tih šest bataljona ujedno su bile i jedine, najspremnije kopnene jedinice naše armije, što je bilo kap u moru blic kriga. Na naše specijalne bataljone krenuo je puk ''Brandenburg'' Viljema Kanarisa, sastavljen od folksdojčera iz Banata. Brojni su primeri protivurečnih i zlonamernih komandi i zbunjivanja sopstvenih snaga i ne vredi ih ovde navoditi. Koga to intresuje, spreman sam da i to postujem , ali to nije cilj teme.
Važno je napomenuti: najslavniju ulogu odigrao je Prvi bataljon koji je rano ujutru 12. aprila upućen u oblast Bijeljine da se suprostav idesantu na tamošnji aerodrom. U hrabrom, ali uzaludnom pokušaju, izginuli su svi borci. Štab specijalnih jedinica u Sarajevu 15. aprila predao se neprijateljskim snagama.

NAORUŽANJE

Jurišni bataljoni bili su opremljeni po uzoru na spomenuta dva planinska puka. VTZ Kragujevac proizvodio je namensko oružje za ovu trupu. Svaki borac dužio je ručne bombe, bokser, jurišnu pušku i jurišni nož.
Jurišna, ili četnička puška M. 1924 ČK razvijena je na bazi belgijskog karabina M 24, odnosno češke kratke puške za žandarmeriju i finansijsku stražu vz. 66/33. To je bilo petopmetno oružje kalibra 7.9 mm mauser. Ona nije bila srećan izbor jer zbog izuzetno kratke cevi za taj kalibar imalo je jak prasak i izdajnički bljesak, tako da je bila nepovoljna za prikrivena dejstava u pozadini.
Nož je korišen kao lično oružje ali i kao bajontski dodatak.




SPECIJALNE JEDINICE JUGOSLOVENSKIH VOJSKI 1941-1945

Drugi sv. rat najnespremnija je dočekala grupacija koja je morala da bude upravo najspremnija - kraljevska vojska. Mastodont u kome su se ravnopravno služile tri religije, komandovali bivši austrougarski oficiri, a ogromna sredstva odalazila na infrastrukturu širom zemlje, na veliki štapski, činovnički i potadinski aparat, itd, doživeo je sudbinu svog saveznika iz Prvog svetskog rata, Francuske: na isti način, po istom modelu armija je krahirala. Kod nas su nepovoljnosti bile utoliko izraženije što je naša armija bila nacionalno heterogena, vojišta i vojne oblasti veštački pravljene i razudjivane, kao da je neko namerno spremao armiju za propast. O tome pogledati u navedenoj knjiti dr Bjelajca.

Ko je drugi sv. rat dočekao spreman?

Elitna grupacija izuzetno dobro uvežbanih, motivisanih, organizovanih i konspirativno izuzetno pripremljenih ljudi, njih oko 16.000 hiljada - Komunistička partija Jugoslavije. Predvodjena vrhunskim medjunarodnim ilegalcima, u stalnom ratu sa svim svetskim policijama od 1929. godine, pa i ranije, ova grupacija je rat dočekala spremno, s ciljem da oslobodilački rat pretvori u revoluciju. Osnova njenog ratovanja bila je ilegalna strategija najpre gerilskog, a zatim kratko vreme i partizanskog tipa, da bi vrlo brzo počela da se organizuje po svim formacijskim pravilima.
Još jedna grupacija dočekala je Drugi sv. rat spremna: to su bile ustaše Hrvatske stranke prava, frankovci Eugena Dide Kvarternika i Anta Pavelića koji su se takodje kalili u dugom ilegalnom radu, ali i, delimično, Ljotićev Zbor.
Vratimo se onoj prvoj grupaciji, uz neophodno i izričito naglašavanje:
Ovo što ovde pišem je istorija, odnosno faktografija i nema nikakvu političku pozadinu, dakle nije reč o političkim raspravama ili dubiozama, već o pukim faktima koji su proizveli kasnije dogadjaje za koje svi znamo i koji nisu predmet ove teme.
KPJ je veoma brzo koristeći svoja organizaciona iskustva, efikasnost i surovost u planiranju i odlučivanju, formirala praktično armiju, spremnu da se fleksibilno odupre formaciji i brojčano jačoj okupacionoj sili. Može se reći da su partizani, pogotovo oni predvodjeni španskim borcima i borcima iz Prvog sv. rata, bili po načinu ratovanja , taktike i hrabrosti, zatim i motivisanosti, stvarni specijalci. U surovoj borbi za život i smrt koja je tražila najbolje i uzimala najbolje, bombaši, a zatim i prateći vodovi i čete najvišeg rukovostva sticali su oreol jedinica koje bismo mogli danas, bez ikakvog zazora, da nazovemo specijalnim , odnosno posebnim.


Medjunarodni prodor takve borbe, seljenje vojišta na dalmatinski kraj i prelazak Tita na Vis učinili su mnogo. Ostvarena je vojno-tehnička saveznička veza preko Barija i Kaira sa snagama alijanse. Na Visu su udareni temelji države kakvu poznajemo. Tu je 13. maja 1944. godine osnovana OZNA, odeljenje za zaštitu naroda, a ne odeljenje za zaštitu naroda i armije, kako se negde pogrešno piše. Forimirao ju je Aleksandar Ranković Marko, a operativnu organizaciju preuzeo je Slobodan Penezić Krcun koji je od najtalentovanijih obaveštajnih i kontraobaveštajnih oficira napravio jezgro koje je u završnoj godini rata koristeći unikatne, specijalne metode, pristupilo čišćenju teritorije od zaostalih odmetnika i raznih bandi. Od početka je OZNA zamišlljena kao jezgro buduće civilne obaveštajne, kontraobaveštajne i bezbednostne službe i posle rata je transformisana u UDBU (upravu državne bezbednosti), zatim u DB, pa u SDB, pa konačno i BIA.
Iste godine napravljeno je jezgro buduće vojne kontraobaveštajne i obaveštajne službe, sa svim elementima specijalnih jedinica. te godine, 15. avgusta formirana je odlukom maršala Tita jedinstvena formacija koja je skraćeno nazvana KNOJ - korpus narodne odbrane Jugoslavije. Njen zadatak je bio izrazito vojne prirode, za razliku od OZNE koja se bavila i vojno-policijskim poslovima. Koristeći vojnu formaciju i resurse radila je na proterivanju bandi, a zatim i kompletnom preuzimanju obezbedjenja državne granice i dubine teritorije do 30 kilometara. Mirnodopskom organizacijom i radom ustavotvornih organa, formiranjem policijskih, carinskih i ostalih službi, godine 1953. rasformiran je KNOJ a njegove nadležnosti predate Graničarskim jedinicama i Narodnoj miliciji FNRJ.

Po čemu su karakteristična specijalna dejstva u toku drugog svetskog rata?

Naše jedinice su ovde mogle da se sukobe i odmere snage sa daleko opremljenijim, osposobljenijim i brojnijim neprijateljem; protiv njih su bili: Inteligence service, M5 odeljenje, Abver, Gestapo, ustaški Zdrug, šiptarski Bali kombatar, ruski NKVD...Iskustva im nije nedostajalo jer su svi već bili u prilici da u krvavoj ratnoj zbilji susetnu se s mnogim metodama. Četnike Draže Mihajlovića obučavali su engleski komandosi, a zatim i Gestapo. Oružja svih vrsta je bilo na pretek, a motivacije nije nedostajalo. Kadrovi izrasli u ratu bili su izvanredna osnovica za stvaranje bezbednosne strukture buduće države, pa i specijalnih jedinica unutar te strukture.

Godinu 1945. i početak forimranja državne strukture početna grupa od spomenutih 16.000 pripadnika KPJ dočekala je spremna da vlast koju je zauzela via arma ozvaniči putem državno-pravnog subjektiviteta i brani organima za to predvidjenim.

-------

Ovaj post sačinjen je na osnovu više različtih knjiga, a posebno su korišćene beleške sa predavanja na kursu PJM koji je organizovao i redovno sprovodio SSUP.


----

Се извинувам за тоа што е на српски, но се надевам дека го разбирате...

Од мене имаш големо

1) izvidjacko/diverzantske jedinice (ID odredi) formirane su nakon 2.sv.rata. Ljudstvo i komandni kadar je skolovano u pocetku u SSSR-u (sto se i vidi po taktici upotrebe, obuci i literaturi koja je kasnije koriscena-prevedena ruska pravila i uputstva) da bi se kasnije skolovalo i obucavalo u Obavestajno/bezbednosnom skolskom centru u Pancevu.

U JNA (period kraja 80-tih) postojao je izvidjacko/diverzantski odred generalstaba JNA (delovanje na citavoj teritoriji Jugo ratista) i jos jedan izvidjacko/diverzantski odred 1.armijske oblasti. Oba ID odreda su bila stacionirana u OBSC u Pancevu. Ostale armijske oblasti su imale diverzantske odrede i cete (manjeg sastava). U diverzantske odrede u Pancevu, prvi vojnici po ugovoru na duznostima diverzant, primljeni su krajem 1988.godine i koliko mi je poznato to je prvi put da se u JNA primaju prof. vojnici.
Od ovog diverzantskog odreda, formiranjem 72.specijalne brigade, nastao je 1.izvidjacko diverzantski bataljon (Pancevo) a deo ljudstva je cinio staresinski kadar novovformiranog -bataljona za prepadna dejstva (kasnije 2.IDb)- 72.specbr. Od 2006. formiranjem Specijalne brigade 1. i 2. IDb se spajaju u jedan, danasnji 72.IDb.

Zanimljivo: ID jedinice su se u Vojsci Kraljevine Jugoslavije zvale -jurisne (cetnicke) jedinice- (videti sire: D.Babac, Specijalne jedinice VKJ).

2) 63.Padobranska brigada (formirana 14.10.1944 u Bariju) iako u pocetku formiranja nastala kao -padobranska pesadija- vrlo brzo, uvodjenjem specijalnih oblika obuke i formacijskih diverzantskih ceta dobija epitet specijalne jedinice (o ovome mogu mnogo vise da kazu Macak, veterani i ostale stare kajle iz 63.) o cemu je ovde na forumu dosta pisano.

3) Protivteroristicke jedinice Vojne Policije - poznato je da je aprila 1978.godine, naredbom SSNO formirano u okviru garde -odeljenje vojne policije za protivteroristicka dejstva-, potpuno profesionalna jedinica sastavljena iskljucivo od oficira i podoficira. Kasnije se prosiruje na nivo voda (cete?) i nosi naziv -Kobre-. To je prva PT jedinica u okviru JNA. Koliko sam cuo (treba proveriti) bilo je u okviru jedinica VP kasnije jos nekih PT odeljenja-vodova (Beograd, Zagreb,Skoplje???). Koliko mi je poznato, danasnji PTb Specbr, nastao je od cete VP za PTD iz BG (smestena na Avali?). O ovome verovatno moze vise da nam kaze OpFor.

4) 82.pomorsko-diverzantski odred (Divulje), jedinica pomorskih diverzanata sastavljena iskljucivo od oficira i podoficira, sa jasnim kriterijumima za izbor ljudstva, rigoroznim psiho-fizickim testovima, i po mnogima najboljom spec.jedinicom JNA. Ljudstvo je pored ronjenja imalo padobransku, alpinisticku obuku, prezivljavanje, strane jezike. I o ovome smo caskali na forumu tako da me slobodno dopunite.

Ovde je bitno to da su po kriterijumima za platu, benificirani staz i pojedine privilegije, u JNA padoranci, diverzanti, pomorski/diverzanti obavljali tzv.-specificnu vojnu sluzbu- sto je jos jedan dokaz da ih mozemo smatrati -specijalnim- sto one to i jesu bile.
Jos jedan interesantan podatak...2 klase Vojne akademije i srednje vojne skole smer pesadija, su nakon zavrsene 3. godine, 4.godinu zavrsavali u Pancevu u OBSC i to za smerove -diverzantske jedinice- i -vojna policija- (mislim da je u pitanju period 87-89 god.) a na diplomi o zavrsenoj VA (SVS) im je pisalo smer -specijalne jedinice- (VP,Diverzantske).


Еве од еден соседен форум..

Па на Српски е затоа што се работи за српската војска невермајнд овие ќе да се тие што ги рендал господинов зборам за тие 31 година натака другиов период 41 натака векем се работи за нешто друго односно југословенската војска ,а не великосрпската

Кој е овој?

Frogfoot напиша:

Кој е овој?

Ванчо Михајлов.