ОДБРАНА



 
HomeРегистрирајте сеВлезfacebookОдбрана Форум YouTubeОдбрана Форум-Аndroid app

Share | 
 

 Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување

Преглед на претходна тема Преглед на наредна тема Go down 
Отиди на страна : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Next
АвторПорака
SIG

avatar

Број на мислења : 5798

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   20/11/2012, 15:32

Вратете се на почетокот Go down
Зоран

avatar

Број на мислења : 3677

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   21/11/2012, 08:45

Perverzno...
Вратете се на почетокот Go down
Momak od Gjorce

avatar

Број на мислења : 9310

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   10/2/2013, 21:33

Не знаев каде па ги ставив тука моѓжеби ке ни треба тема за „техники за преживување“...











Вратете се на почетокот Go down
Alvar

avatar

Број на мислења : 7838

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   17/2/2013, 11:59


_________________
Si vis pacem, para bellum
Вратете се на почетокот Go down
Momak od Gjorce

avatar

Број на мислења : 9310

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   25/2/2013, 22:07





Вратете се на почетокот Go down
Momak od Gjorce

avatar

Број на мислења : 9310

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   4/3/2013, 19:36

Добри се добри...

Вратете се на почетокот Go down
SIG

avatar

Број на мислења : 5798

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   4/3/2013, 20:32

Јакооо!!! Twisted Evil
Вратете се на почетокот Go down
Momak od Gjorce

avatar

Број на мислења : 9310

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   24/4/2013, 15:33

Вратете се на почетокот Go down
SIG

avatar

Број на мислења : 5798

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   2/6/2013, 23:28

Pod pojmom maskiranja podrazumeva se skup taktičkih mera i postupaka kojima se prikrivaju jedinice, sredstva i objekti od neprijateljskog osmatranja i otkrivanja sa zemlje i iz vazdušnog prostora. Maskiranjem se vrši i obmanjivanje neprijatelja u pogledu sopstvenih namera radi postizanja iznenađenja.
Maskiranje aviona ratnog vazduhoplovstva bojenjem, uslovljeno naglim razvojem tehničkih sredstava za izviđanje, počinje da se primenjuje 1917. godine, tj. u Prvom svetskom ratu. Maskiranje je izvođeno na objektima na zemlji i letelicama u vazduhu.

Po svom sastavu, maskirne boje mogu biti prirodne ili veštačke, a njihove mešavine određenih karakteristika našle su široku primenu u vojsci kao jedno od osnovnih sredstava za maskiranje.
Tokom istorije postojali su različiti pristupi maskiranju vazduhoplova u zavisnosti od podneblja i shvatanja koja su vladala među vojnim vrhovima zemalja. U nekim zemljama ( Velika Britanija ) koriste se iste kombinacije boja ( uz male dopune ) još od tridesetih godina ovog veka, što potvrđuje pravilan izbor kvalitetnih boja, a i kompleksan pristup problemu od strane ljudi koji su uticali na taj izbor. Na izbor su, inače, najviše uticali podneblje, ljudski vid i namena samih vazduhoplova ( u to spada i mesto i vreme baziranja vazduhoplova na zemlji ).

I svetski rat

Prvi avioni Prvog svetskog rata su građeni od drveta, pokrivenog tkaninom. Te tkanine su platno, lan ili egipatski pamuk, ojačani na vetar i vodu premazom tankog acetil-celuloznog filma, što je takođe zatezalo pokrivku, u procesu nanošenja koji je nazvan lakiranje. Za zaštitu tog premaza obično je korišćen providni lak, koji je bio braonast u kanti i dobijao je žućkastu nijansu na tkanini. Nijedno drugo bojenje tada nije smatrano neophodnim i jedine oznake su bili proizvodni brojevi.

Francuska, vodeća u svetskog avijaciji u to vreme, povela je i u obeležavanju aviona. Francuska armija je odlučila u julu 1912. god. da njeni avioni na krilima nose oznaku francuske nacionalnosti koristeći trikolor, francusku nacionalnu zastavu, u obliku kokarde prečnika jedan metar. Tako je rondel bio uveden, i kasnije usvojen od većine zemalja sveta u kombinacijama njihovih nacionalnih boja.

Svi vojni i mornarički avioni nosili su neku individualnu oznaku u vidu broja ili slova, ali su Francuzi otišli dalje i uveli i oznake proizvođača i tzv. "registraciju" aviona. Pored toga upisuju se i oznake maksimalne nosivosti na koju je avion testiran. Mnoge države su pratile ovaj primer. Za sve ove funkcionalne oznake korišćena je crna mat boja koja se lepo razlikovala od svetlih podloga korišćenih u to vreme. Takve su bile glavne oznake vazduhoplova zaraćenih strana kad je Evropa ušla u rat 1914. godine.

Neutralna Holandija, u strahu da bi njihovo parče zemlje moglo biti pregaženo, preuzela je korake da istakne svoju neutralnost. 5. avgusta 1914.oni su proglasili da će njihovi avioni na krilima i trupu nositi narandžaste diskove kraljevske kuće, što je ostalo njihova nacionalna boja do današnjih dana.

Nemački "Gvozdeni krst"

Nemci su brzo otkrili potrebu da označavaju sopstvene avione radi osiguranja trupa i njihovog identiteta i crni "gvozdeni krst" koji je odabran je bio podesan simbol. Četiri skvadrona Britanskog kraljevskog korpusa, stigavši u Francusku 8.8.1914. sreli su se sa vatrom i protivničkih i svojih snaga i bili brzo prisiljeni da nanesu "Union Jack" pod njihova krila. Ubrzo je bilo preporučljivo nacrtati nacionalne oznake i na bočne površine njihovih letelica kao zaštitu od sa¬veznika na zemlji. Prisilna sletanja bila su česta i odsustvo oznaka plus jezička barijera su doveli do toga da su svi prizemljeni piloti tretirani kao potencijalni zarobljenici.
Na videlo je brzo došla činjenica da je oblik oznake važniji od boja na oznaci. Na većoj udaljenosti je krst Svetog Đorđa britanske zastave često pogrešno tumačen kao nemački krst malteškog stila. U dogovoru sa francuskim saveznikom, Kraljevski vazdušni korpus je sredinom decembra 1914. prihvatio francusku kokardu, ali u obrnutom redosledu boja. Kraljevska mornarička vazdušna služba, praveći sopstvena pravila, je rezonovala da je crveni krug dijametralno suprotan nemačkom krstu i tako je on i prihvaćen. Međutim, u prvoj u seriji unifikacija koje bi eventualno dovele do sjedinjenja vazdušnih snaga vojske i mornarice u Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (RAF - Royal Air Force) u aprilu 1918. poznati crveno-belo—plavi rondel je postao britanska standardna oznaka na avionima od 1. novembra 1915. godine. Nešto ranije te godine, počelo je označavanje vertikalnog stabilizatora bojama dotične države u obliku vertikalnih traka i postavljanje rondela na trup umesto zastave.

Tokom 1916. postavlja se pitanje maskiranja vazduhoplova u odno¬su na to gde se nalaze - u vazduhu ili na zemlji. Svetle nijanse laka su bile kao svetionik na zemlji - aerodromu, i bili su primamljiva meta za bombardere. Nemci i saveznici su našli rešenje u kombinaciji tamnijih boja na gornjim površinama i svetlim nijansama na donjim površinama. Nemci su krajem 1916. uveli farbane komade platna u nepravilnim oblicima u četiri ili pet nijansi. Prednosti ovog postupka su uš¬tede vremena i ljudi u procesu farbanja, a i štampane nalepnice su bile lakše od pigmenata mešanih sa lakovima koji su prihvaćeni kod saveznika radi zaštite kamuflažnih boja.

Britanske vazdušne snage, zavisne od Kraljevske vazduhoplovne industrije, bile su upućene da koriste mešavinu nazvanu PC 10 (Protective covering 10) proizvedenu prvo od fabrike aviona, a zatim od industrije. Njena nijansa je bila predmet kontroverzi, iako hemijski njegovi sastojci ne mogu biti osporeni. Bez sumnje njegov kolorit je varirao od kaki zelene do čokoladno braon prema izveštajima i primerima, ali njegova precizna nijansa nije tako važna. Premaz je bio uveden da svojom pigmentacijom zaštiti platno od propadanja pod uništavajućim zr¬acima Sunca, što je bilo mnogo efikasnije nego providni lak koji je ostao u upotrebi za donje površine. Bilo je logično koristiti pigment u kamufliranju u ovom periodu rata u vazduhu, i dok je kaki bio osnovna kamuflažna nijansa za uniforme i opremu na bojištu, ovaj pigment je korišćen kao osnova za originalno odabrane nijanse.

Uporedo sa ovim trendom kamufliranja u Nemačkoj dolazi do suprotnosti koja se ogleda u sličnosti farbanja sa bojama tropskih ptica. Vodeći as ovog rata, Manfred fon Rihthofen, je bio poznat kao "Crveni baron" po totalno crvenim avionima na kojima je leteo, dok su ostali u njegovoj jedinici (Geschwader) takođe leteli na crvenim avionima, ali sa još nekim prepoznavajućim bojama. Onda ne čudi što su ove jedinice bile nazivane letećim cirkusima od strane saveznika. Naziv je postao još pogodniji kad je shvaćeno da Gešvaderi, grupe lovaca tako formirani od sredine 1917. god. ojačavaju ili zamenjuju jedinice koje su bazirane na druga mesta u zavisnosti od potreba fronta. Jedan od najnepogodnijih aspekata ovog farbanja je da je to vršeno preko fabrički rađenih kamuflaža.

Uvođenje oznaka jedinica

Britanski vojni autoriteti, smatrajući uniformnost kao vojnu vrlinu, smatrali su neobičnost u maskiranju vazduhoplova isto toliko neukusnom kao i razlike na uniformama vazduhoplovaca. Obeležavanje jedinica je tako prvi put u većem broju uvedeno 1916. godine. Dok su francuske jedinice masovno i nemačke delimično prihvatile velike, šarene i simbolične motive, britanski skvadroni su opremani jednostavnim geometrijskim oblicima ili trupnim linijama bele ili crne boje radi kontrasta.

Aprila 1916. Kraljevski leteći korpusi na kopnu (Royal flying corps in the field) su uveli sopstvene označavajuće šeme, crno na svetlim premazima i belo kad je kamufliranje postalo masovno kasnije te godine. Markiranje jedinica je prošireno na sve britanske skvadrone onim redom kako su pristizali na zapadni front, uključujući mornaričke skvadrone privremeno pod komandom kopnenih snaga (RFC). Pruge, trouglovi, diskovi, prstenovi, polumeseci i šestougaonici, formirali su osnovu obeležavanja, od kojih neki mogu biti viđeni i danas, ovekovečenih od skvadrona koji sada nose odgovarajući broj. Povremeno su vršene promene radi zbunjivanja neprijateljske špijunaže, ali najveća promena je došla 22. marta 1918. dan posle početka masovne nemačke ofanzive. Neki aero¬dromi su zauzeti i počelo je pregrupisavanje. Radi maskiranja ovih pokreta od Nemaca, lovačke oznake su promenjene i svi ostali skvadroni su dobili uputstva da izmene sopstvene oznake.

Drečave šeme nošene na nekim Kamelima (Sopwith Camel) su mogle dati pogrešnu sliku stroge britanske standardizacije. Snežno beli i karirani Kameli su bili snaga Prvog australijskog trenažnog vinga (1st Australian (training wing) u Britaniji i neki drugi ulepšani avioni su leteli sa Kanađanima u Britaniji. Pripadnici ovih zemalja su imali reputaciju neformalista, ali njihov ručni rad je bio izuzetak, a ne pravilo.
Tokom dvadesetih, uz verovanje da je I svetski rat kraj svih ra¬tova i uz veru u Ligu naroda, mir u Evropi je izgledao osiguran. Liga je dala mandat Britaniji i Francuskoj da kontrolišu Irak i Siriju i obe zemlje su imale kolonijalne interese u drugim suptropskim oblastima. Radi povećanja zaštite avionskog platna od ultra-ljubičastog zračenja u sunčanim oblastima, crveni oksid je dodavan u pigment, ali do sredine dvadesetih ovo je zamenjeno jednom obuhvatnom standardnom šemom.

Platno je prvo impregnirano crvenim oksidom, čineći crvenu boju osnovnom bojom koja se pokazivala sa unutrašnje strane. Platno je zatim prekrivano aluminijumskim premazom radi odbijanja toplote. Ovaj premaz, nesrećno nazvan " silver" (srebro) je postao standardan na svim RAF-ovim avionima, bez obzira da li su kod kuće ili preko mora. Radi slaganja, Metalne površine—motorske prekrivke su ostavljane u prirodnoj boji metala. Metal je ponekad premazivan sjajnim lakom, mada je češće poliran da bi dobio polu-mat nijansu duraluminijuma.

Sredinom dvadesetih lovački skvadroni RAF-a su prihvatili neoficijelno obeležavanje dužinom trupa i na gornjim površinama gornjih krila. Jedini zvaničan mandat u bojenju je dat 1924. kad su dati kodovi za letne boje u Nedeljnim naređenjima Ministarstva vazduhoplovstva (Air Ministry weekly orders) u decembru za sve avione: Crveno za "A", žuta za "B" i plava za "C". Krajem dvadesetih Glavna komanda RAF-a, Vazdušna odbrana Velike Britanije (Air defences of Great Britain) regulisala je oznake lovačkih skvadrona i od avgusta 1930, dozvolila bombarderskim skvadronima da istaknu skvadronske brojeva u letnim bojama.
Sjedinjene države, napustivsi ligu naroda i uvodeći izolacionisti¬čku politiku, bez straha od slabih centralno-američkih suseda napuštaju kamufliranje i ostavljaju prirodne finiše sa dekorativnim šarenilom boja. Jedini izuzetak, bez dileme da je to bio Armijski vazdušni korpus (Army Air Corps) je bilo kamufliranje vazduhoplova vodoskidajućim bojama tokom vazdušnih vežbi.

Dosad je ovaj pregled bio okrenut finiširanju aviona korišćenih po danu. Obuhvatno crna za noćna dejstva može izgledati osnovna, ali je dokazano da je krajnji finiš važan a ne nijansa boje.
Tokom ispitivanja crna boja se nije najbolje pokazala pod reflekto¬rima i početkom 1918. eksperimentalna stanica u Orfordnesu (Orfordness) je predložila nitro-lak sivo-zelene nijanse koja je nazvana NIVO, obećavajući dobru noćnu nevidljivost u uslovima mesečine. Taj lak je imao mali odsjaj, proračunat da bude jednak refleksiji mirnog mora. To je postao standardni obuhvatili premaz za bombardere RAF-a kao što su Virdžinija (Virginija), Hinaida i Hendon, od 1922. godine. Od 1938. zajedno sa ovim premazom su išle noćne rondele crvene i plave boje. Ovaj rondel je, izu¬zimajući belu boju, postao standard za sve gornje kamuflirane površine u RAF-u i RCAF-u tokom II svetskog rata, a i danas se koristi na kamuflažnim površinama RAF-ovih aviona.

1936. godine, sa Britanijom posvećenom programu ekspanzije, dok je Nemačka sprovodila politiku "noža i putera", nadolazak ratnog oblaka je bio najočitiji na avionima gde su sjajni premazi ustupali mesto mat bojama.

Štampana platna su izbačena zbog nemačkih aviona "presvučenih" metalom. O stvari Britanci su uveli Velingtona u službu još uvek koristeći impregnirano platno. Dok je većina evropskih zemalja, ili vrlo brzo posle toga, prihvatila nepravilne kamuflažne šablone u različitim tonovima boja, Britanija i Nemačka su se totalno razlikovale u načinu nanošenja. Britanija se ustalila na nijansama poznatim kao "tamna zemlja" (Dark Earth) i "tamno zelena" (Dark Green) koje se preklapaju u "osenčenim" linijama. Nemci su prihvatili tri nijanse bez senčenja na oštriji i isečeniji način dajući ovoj kamuflažnoj šemi ime "Splinter". Radi izbegavanja kompromitovanja aviona sa potpuno istom kamuflazom, koji stoje jedan pored drugog, obe zemlje su koristile obrnutu šemu bojenja (u ogledalu).

Ratni oblaci podstiču kamufliranje

Minhenska kriza septembra 1938. isprovocirala je nekoliko hitnih mera u Britaniji, uključujući ubrzano kamufliranje aviona, koji su ostali srebrni, industrijskim kamuflažnim bojama koje su korišćene u aerodromski kim postrojenjima. Nepravilno šabloniranje je naneseno samo na operativne avione u proizvodnji, ali ta kriza je nagovestila univerzalnu kamuflažu za avione bazirane u jugoistočnoj i istočnoj Engleskoj. Nemački avioni,su već kamuflirani, su bili prirodno, ali vrlo značajno promenjeni u januaru 1939. "Svastika", Hitlerov simbol, istaknut na vertikalnom stabilizatoru, bio je postavljen u belom disku na crvenoj zastavi. Crvena i bela su uklonjene i poslednje obeležje mirnog vremena na nemačkim avionima je nestalo.
Nemačka nacionalna oznaka je bila četiri bela ugla i britanska nacionalna oznaka u ranim danima rata je bio žuti krug. Knjige o oznakama i zvanični dekreti, ili njihove interpretacije, nisu to ovako postavili ali iz svih praktičnih razloga i prema učesnicima, to su bile činjenice. Zvanična nemačka oznaka je bio crni krst na tamnoj podlozi; naglašavanje uglova krsta belom bojom nije jače pokazivalo krst, više je naglašavalo gde se on nalazi. U periodu 1939. Britanija je povukla belu boju sa trupnog rondela, ali je naglasila i ovaj i kasnije konvencionalne rondele tankim žutim krugom koji je gotovo zamračio nacionalnu oznaku u njemu.
I Englezi i Nemci su prilično uniformisani i slični u označavanju jedinica i individualnim oznakama aviona. U oba slučaja nacionalna oznaka je imala centralni položaj u označavanju, i u oba slučaja odmah iza nacionalne oznake je stajalo individualno slovo aviona. Dva slova (Britanci) i dva karaktera (Nemci) ispred nacionalne oznake predstavljaju kodiranu pripadnost jedinici ili formaciji. Nemci su imali ugladenost zadnja dva slova od kojih je poslednje označavalo pripadnost jedinici iz poštovanja prema višim formacijskim oznakama.
U to vreme, potreba za kodiranjem je izgledala očigledna. U retro¬spektivi teško je razumeti zašto. Za razliku od I svetskog rata kad su jednostavni amblemi bili menjani s vremena na vreme, britanski i nemački kodovi su bili nemenjani. Dokumenti obe strane sugerišu da su protivnici imali dublje saznanje o protivničkom kodiranju nego zemljaci o sopstvenom!

NIVO premaz za "nevidljivost" noćnih lovaca na noćnim bombarderima se pokazao nesvrsishodnim kad je postao operativan. Mogućnosti vizuelne detekcije bilo kog aviona u noći, do pojave vazdušnog radara, su bile slabe, osim u slučaju kad je podpomognuto otkrivajućim osvetljavanjem reflektora. Kao antireflektorski premaz NIVO je bio neefikasan jer je reflektovao svetlost, i nova somotsko crna boja koja apsorbuje svetlost je uvedena u Britaniji pod oznakom RDM 2 za noćne bombardere od 1937. Nemci su prihvatili sličan premaz. U RAF-u je prvo bio nanošen samo na donje površine, ali otkako je reflektorska tehnika napredovala u usmera¬vanju i konusiranju serije svetala, moguća svetlosna koncetracija na stranama aviona je lako mogla dovesti do rezultata. Kao protivkorak, do kraja 1940. crna boja je proširena na kompletnu donju polovinu aviona i u sledećoj godini je proširena na ceo avion ali striktno u planskom pogledu Ovo je postalo indikativno tokom porasta bombarderske ofanzive u tome što je sakrivanje napadajućih bombardera dobilo prioritet nad njihovim zemaljskim maskiranjem u bazama, uvodeći filozofiju Bombarderske komande - napad je najbolja odbrana.

Po pitanju morala, posade američkih bombardera su specifično ukrašavale noseve aviona u različitim formama: izazovne devojke, jezivi džinovi i ličnosti iz stripova i sa ekrana. Takav primer su i Diznijevi junaci Miki Maus i Paja Patak. Amerikanci su posebno davali nadimke svojim bombarderima kao: "Šišmiš iz pakla" (Bat outa Hell), "Boingov Najbolji" (Boeing's Best), "Duško Dugouško" (Bugs Bunny), "Kalamiti Džejn" (Calamity Jane), "Zabavna Nensi" (Fancy Nancy), "Nosač munje"(Flash Dodger) i sl. obično sa asocirajućim motivom. Neki su smatrani nepristojnim ili pre grubim i samo neki kojima je dozvoljeno su publikovani na fotografijama.
Različite pozornice, različite kamuflaže

Sa ratom koji je zahvatio svih pet kontinenata, kamuflaže su varirale u zavisnosti od ratne pozornice. Britanija je imala pet glavnih šema - Umereni pojas (Temperate land): tamna boja zemlje (Dark earth) i tamno zelena (Dark green); umereni pojas mora (Temperate sea): tamna škriljčano siva (Dark slate grey) i vrlo tamna morsko siva (Extra dark sea grey); srednji Istok (Middle East): tamno braon(Dark earth) i srednje kamena (Middle stone); komanda (Command) zavisno od diskrecije i fotogra¬fsko izviđačka (Photographic reconnaissance - PR) u različitim nijansama plave - kasnije čak i sa roze premazima. PR šema je bila obuhvatna u jednoj boji, ali sve ostale su bile nepravilnog rasporeda u šest različitih oblika u skladu sa konfiguracijom aviona, sa donjim površinama u nijansama za prikrivanje naspram neba, varirajući od svetio sive do plave u području Mediterana.

Sjedinjene Države, sa širenjem na istok, prihvatile su maslinasto zelenu (Olive drab) kao odgovarajuću kamuflažnu nijansu za gornje površine, sa neutralno sivom ili ažurno plavom za donje površine na Evropskom i Pacifičkom području. Nemačka, vodeći rat na nekoliko frontova, sa potrebom da premešta i menja snage, pribegla je raznolikim šemama, odgovarajućim zemljištu, koristeći boje rastvorijive u vodi. Sovjetski savez je iskoristio nemačko iskustvo nabavke boja za lokalno nanošenje, sa tamno zelenom, zemljano braon i belom kao dominantnim u njihovom sezonskim potrebama, ali mogućnost nabavke boja je bila primarni faktor u ranim trenucima konflikta. Npr. Lavočkinovi lovci građeni u bivšoj fabrici traktora su imali maskirnu kamuflažu od crne i zelene jednostavno zato što je tih boja bilo u velikim količinama jer su njima prethodno farbani traktori!

Tokom 1941.g britanska umereno pojasna zemaljska (Temperate land) šema je promenjena: tamno zemljana boja za lovce je promenjena u morsko sivu, tako odražavajući britansku promenu ratne sreće iz defanzivne uloge u Bici za Britaniju u boju odgovarajuću u prikrivanju aviona koji lete nad morem. Avioni Lovačke komande su tada leteli preko Kanala radi borbe sa Luftvafe (Luftwaffe) iznad neprijateljske teritorije.

Japanski uticaj

Japan je uneo u rat raznolikost kamuflažnih šema,najviše zbog toga što su oficijelne šeme određene za njihovu domovinu sa umerenom klimom imale vrlo malo logike u tropskim sferama gde su napravljena brza napre-dovanja i gde su lokalne maskirne šeme došle do izražaja. Osnova japansko kog vojnog obeležavanja aviona je da su se oznake jedinice, kao i lične oznake nalazile na vertikalnom stabilizatoru. Zbog japanske nacionalne oznake Hinomaru - crvenog sunca, crvena boja je izbačena iz američkih i britanskih nacionalnih obeležja na pacifičkom i jugoistočno azijskom po¬dručju radi izbegavanja grešaka kod prepoznavanja. Ali, greške su se ipak pojavljivale, vraćajući staro pravilo da je oblik važniji od boje i dovo-deći do pojave belih traka dodatih sa svake strane američke oznake, što se pojavilo sredinom 1943. i ostalo do današnjih dana. Još jedan dodatak, još u upotrebi, je asimetrično postavljanje američke nacionalne oznake na krilima: na gornjoj površini levog krila i donjoj površini desnog krila.

Praktično sve zemlje, uključujući Japan, su se složile da je žuta boja odgovarajuća za trenažne avione. Žuta zastava u internacionalnom kodu znači "groznica", sa uputstvom "čuvaj se što dalje" i poruka na trenažnima je bila dovoljno jasna. Žuta naravno kompromituje kamuflažu aerodroma, pa su gornje površine kamuflirane u operativnim područjima tokom Drugog svetskog rata. Ali, na američkom kontinentu, Australiji i Južnoj Africi, trenažeri su bili u obuhvatnoj žutoj boji.

Jedna od najiznenadnijih promena u 1943. je transformacija RAF-ove Obalske komande (RAF Coastal command) tj. smanjenje njihove umereno morske sheme od okeanskih nijansi na jednu boju u striktno planskom pogledu, a ostatak aviona je farban belom bojom. To je eksperimentalno uvedeno radi smanjenja vizuelnog odraza aviona iz ugla podmornice, i svetle boje su i danas u modi na protiv podmorničkim avionima svih zemalja.

Pošto su nacionalne oznake bile mat efekta, radi prevencije od kom-promitovanja kamuflaže, nešto mnogo neobičnije je bilo potrebno za napada juće avione Savezničkih ekspedicionih vazdušnih snaga za dan D (Allied Epeditionary Air Forces for D-Day), planiranog za 5. juni 1944. To je realizovano dan kasnije, kad je masovna osveta započeta. Pet naizmeničnih belih i crnih traka oko krila i trupa su označavale savezničke avione, is Isto označavanje je koristila Oružana vazdušna flota (Fleet Air Arm) u korejskim vodama, u sueckoj operaciji 1956. od britanskih i francuskih snaga, i svuda gde su saveznici operisali.

Bez sumnje najiznenađujuća označavanja su bile bizarne šeme američkih "skupljajućih letelica" američke Osme vazdušne flote, oko kojih su se skupljale formacije pre letenja ka neprijateljskoj teritoriji. Ti egzotični tačkasti ili išarani B-24 D nisu ostajali uz formacije na njihovim misijama, ali upadljivo obeleženi "vodiči" opremljeni radarom jesu. Ovi poslednji su morali biti upadljivi zbog usmeravanja ostalih u njihovoj formaciji da bace bombe kad njihove vode to urade pomoću svojih lociraju-ćih aparata. Kao deo formacije oni su bili branjeni od neprijateljskih lovaca sa ostalih bombardera u kutijastoj formaciji i, sa nemačkom protiv avionskom vatrom pomognutom radarima u ovom periodu rata, njihovo upadljivo označavanje nije dodavalo mnogo rizika.
Smanjenje pretnje, nestanak kamuflaže

Početkom 1944., Amerikanci su videli malo potrebe za nastavkom kamufliranja. Baze u Pacifiku su bile izvan dohvata japanskih napada, a u Britaniji je opasnost od Luftvafe iznad Britanije uveliko opadala. Odsustvo kamuflaže je poboljšavalo performanse smanjivanjem težine i površinskog otpora, ali od najveće važnosti je bila ušteda fabričkih radnih časova. Delovi aviona pokriveni platnom su prekrivani "srebrnom" bojom radi slaganja sa prirodnom bojom metala ostatka aviona.

RAF nije pratio sve ovo dok se neprijateljstva nisu završila u Evropi, osim u drugoj polovini 1944., kad je boja bila skidana sa nekih lovaca da omogući dodatnu brzinu radi prestizanja i obaranja letećih bombi V-1.
Među mnogim manjim oznakama su bile one ponosno priznata pobede; rondeli ili svastike, zavisno od strane, da pokažu broj protivničkih aviona oborenih od dotičnog pilota. Ali, pošto su uobičajeno samo vode vingova zadržavali određeni avion koji bi privremeno mogli zvati svojim, to je bilo daleko od strogog sistema. Kod bombardera, međutim, postalo je nešto kao fetiš da se označi slikama bombi broj misija koje su uspešno izvedene. Lankaster (Lancaster) B Mk III ED 888 of No 103 Sqdn, RAF, je priznati rekorder Bombarderske komande (Bomber command) sa 140 misija. Američki C-46 i C-47 transporteri na Burmansko-kineskom putu preko "grbe" (The Hump), kako su nazivani niži prevoji preko Himalaja, bili su označeni sa slikama kamile. U prelasku sa bombardovanja Japana, na slične mi¬sije iznad Koreje, jedan Boing (Boeing) B-29 je imao 150 "bombi" na nosu, iznad kojih se nalazila silueta jednog MiG-15 predstavljajući uništenje potvrđeno jednom od mitraljezaca. Patrolni i avioni za spašavanje, pretežni helikopteri, slično su označavali mnogo "mirnije" misije - silueta čoveka sa palicom za svaki spašen život i silueta rode za neke druge hitne misije, smatrani su prikladnim.

Pedesete su donele nove finiše. Sa generalnim uvođenjem mlaznih aviona, sa njihovim većim brzinama, glatki finiši su postali osnovni, ne samo radi smanjenja otpora, već i radi sprečavanja boje da otpadne sa avi¬ona. Idealni finiši su morali biti sjajni, direktno iz prskalice, eliminišući potrebu za dodatnim lakom tada nanesenim kao prelazna mera. Ovo je zahtevalo osnovni filer ( filler-punjač), tako da su svi sastavi metalnih pokrivki i panela bili prethodno zaravnjeni. Poliuretan, sada i u domaćoj upotrebi, bio je jedna takva materija uvedena pedesetih jer je izuzetno bila otporna na abrazivne efekte vazduha zasićenog prašinom.

Usavršavanje je donelo nove dijapazone zaštite i vezivanja u obuhvatne šeme. Neki mlazni lovci za sve uslove su morali biti obrađivani po delovima u različite boje jer fiberglas radomi zahtevaju boje sa specijalnim vezivnim i protiv otkrivajućim osobinama, dok su mlaznice moto¬ra zahtevale specijalnu crnu boju otpornu na visoke temperature tako da se izduvni ostaci ne primećuju.

Sa dolaskom novih premaza došlo je do povratka kamuflaže kao rezultata hladnog rata. Sovjetsko blokiranje putnih prilaza Berlinu, koje je dovelo do masivnog anglo-američkog vazdušnog prevoza u 1948. i zatim u Korejskom ratu 1950. povećala je tenziju između Istoka i Zapada. Britanija je ponovo uvela kamufliranje već u 1947. i standardizovala je sredinom pedesetih, ali su se i SAD i SSSR oduprli trendu i nastavili da koriste avione sa prirodnom bojom metala i providnim zaštitnim premazima. Bilo je nekoliko razloga za to. Što god je Nemačka imala od mlaznih aviona bilo je uništeno, ostavljajući Britaniju kao vodeću u svetu u ovoj oblasti. Ostale zemlje nisu tada imale na raspolaganju boje odgovarajuće za visoke brzine mlaznih lovaca, i samo su zemlje Komonvelta (Commonwealth) pokazale interes za uvoz iz Britanije. To nije bio je¬dini razlog. SAD su imale interese širom sveta, a sovjetska teritorija se prostirala na tri kontinenta; u stranu od njihovih interesa van granice. Tako su razvučena bila njihova angažovanja da je snaga na svim tačkama bila nemoguća i njihova stvarna sila je bila u njihovoj pokretljivosti - sposobnosti da zameni snage. Tad nije bilo kamuflažnog bojenja odgovarajućeg za sva okruženja u njihovim priličnim globalnim angažovanjima.

U Korejskom sukobu, sovjetski lovci, pretežno MiG-15, operišući iz Severne Koreje, su međutim, prihvatili kamuflažnu taktiku. Otkad su sna¬ge Ujedinjenih nacija, prevashodno američke, bile superiorne u taktičkom kao i u strategijskim bombarderima na poziv, severnokorejski avioni su bili kamuflirani zbog prikrivanja na njihovim pistama i protiv otkrivanja u vazduhu odozdo. Njihove tamno i svetio zelene kamuflaže su se pokazale efektne u odnosu na suparničke F-86 Sejbr-ove (Sabre) pilote koji su, dok su otkrili i napali MiG—ove, već bili napadnuti od visokoletećih MiG-15 obuhvatno namazanih barutno-plavim finišem koji bi mogao biti smatran prethodnikom bledih presretačkih finiša današnjice. Tempere za takva taktička kamufliranja su razmatrane i pre i posle, ali zbog otpora na vrlo brzim avionima to je uglavnom ograničeno na helikoptere.
U zemljama Srednjeg istoka i Zaliva, sa velikim površinama osušene zemlje, varijacije na "srednje-kamenu" (Mid stone) šemu su najčešće, a što je slobodno nazvano "pustinjska kamuflaža" (Desert). Nisu samo finiši različitih zemalja slični i njihove nacionalne oznake jer ovaj centar islamskog sveta pokazuje kult u označavanju - bela za vrlinu, cr¬vena za neustrašivost u borbi, crna za eru kalifata i zelena, Mohamedova lična boja. Saudijska Arabija na svojim operativnim avionima nosi natpis na arapskom: "Nema drugog Boga osim Alaha, i Muhamed je njegov prorok". U zapadnom svetu samo Portugalija i Švajcarska proklamuju hrišćanstvo krstom, simbol anatema za Islam tako da njihovi ambulantni avioni nose crveni mesec umesto crvenog krsta.

Armijsko vazduhoplovstvo je rapidno raslo tokom pedesetih, posebno u američkoj armiji (kopnenoj vojsci). Rekonstituisani Vermaht (Wehrmacht je zahtevao 8 različitih tipova vazduhoplova a Britanija je dala svojoj armijsko-vazdušnoj sili status korpusa. Od 1940. bilo je uobičajeno davati armijskim avionima obuhvatnu "zemljanu" šemu u mat premazu.

Išarani timovi

Nasuprot trendu tamnijeg bojenja, od sredine pedesetih postaju operativni akrobatski timovi sa imenima baziranim na neuobičajenim šemama bojenja kao što su "Crne strele" (Black Arrows) i "Plavi dijamanti" ( Blue Diamonds) sa RAF-ovim Hanterima (Hunters), italijanski "Crveni đa¬voli" (Diavoli Rossi) i kanadski Sejbr-ovi u "Zlatnim sokolima" (Golden Hawks). Različite šeme bojenja u nacionalnim bojama su bile u modi. U šezdesetim smatrano je ekstravagantnim opremanje skvadrona prve linije i povlačenje operativnih aviona. Do kraja šezdesetih nacionalni timovi su se praktično svi sastojali od trenažnih aviona i tako je i danas, iako američke "Gromovite ptice" (Thunderbirds) zamenili svoje T-38 sa F-16 "Lovačkim sokolima" (Fighting Falcon).

Još jedan problem je bio sukob između tamnih operativnih finiša i potrebe za visokom vidljivošću radi izbegavanja sudara. Iz ovog razloga lovačkim avionima je posebno bilo dozvoljeno isticanje određenih malih površina koje bi mogle biti brzo uočene u slučaju opasnosti. Za trenažne, osim u ratu, sjajne boje su uvek korišćene i uvođenje sjajnog finiša je omogućilo trenažerima širok dijapazon boja.
Američka mornarica (US Navy), tokom godina, je pokazala kako se pogledi na kamufliranje mogu radikalno menjati. Ratne naučne studije su zastupale svetlije finiše na površinama osenčenim krilima sa preciznim definicijama intenziteta nijanse, ali su šeme bile nepraktične u umerenim klimama, l944. američki avioni sa nosača, uključujući one isporučene Britaniji su dobili obuhvatnu tamnu "ponoćno plavu" (Midnight Blue) što je utrlo put svetio sivim bojama posle rata.

Na posleratnim patrolnim avionima, Neptunima i prvim Orionima, postojala je neuobičajena šema: na donjoj polovini tamno plava, a na gornjoj polovini siva, potpuno obrnuta kombinacija boja naspram morske i neb-ske pozadine! Ovo je poticalo iz potrebe za manjom toplotno-reflektuju-ćom površinom nego tamno plava. Od oktobra 1964. ova šema je ustupila mesto gornjim površinama u beloj zbog manjeg toplotnog odraza, i donjim površinama u sivoj nasuprot neba gledano sa mornaričkih brodova.

Možda poslednji u svetlim finišima su bili RAF-ovi V- bombarderi u šezdesetim sa sjajno belom obuhvatnom kao protivradarskom bojom u njihovoj nuklearnoj ulozi. Sa mornaricom koja je predala nuklearnu ulogu raketama "Polaris" lansiranih iz podmornice, V- snage su prome-njene u konvencionalne bombarderske i tankerske uloge i još jednom je uvedena nepravilno oblikovana šema za gornje površine bombardera.
Trend kamufliranja se nastavio kroz šezdesete na američkim (USAF) avionima u Evropi prihvatanjem nepravilno oblikovane kamuflaže, redukcijom veličine nacionalnih oznaka i zatamnjenjem serijskih i brojeva jedinica. U sedamdesetim su čak i RAF-ovi Lajtninzi (Lightning) otišli pod prskalice zbog kamuflažnih boja. SSSR je nastavio da koristi prirodne boje metala, osim za neke lovce kojima je sedamdesetih data obuhvatna nisko vidljiva siva kao protiv lovačka kamuflaža.

Na pragu osamdesetih, kad je A-10A Tanderbolt II (THUNDERBOLT) uveden kao nisko leteći protiv oklopni jurišni avion, nova obuhvatna trobojna šema je prihvaćena (tamno siva, tamno i svetlo zelena). Oblikovanje i nijanse nisu daleko od onih zastupljenih na Sapvit Salamanderima (Sopwith Salamander) preko 60 godina ranije koji su proizvedeni za mitraljiranje rovova, iako prekasno za ratne operacije.

Novi razvoj u osamdesetim, uvodeći i eksperimentisanje u RAF-u i USAF-u, je bio oživljavanje nisko vidljivih sivih obuhvatnih kamuflažnih boja i šema. Ali zašto u ovom sofisticiranim dobu elektronskog otkrivanja uopšte razmatrati vizuelno otkrivanje ? U međunarodnoj opa¬snosti pretpostavlja se da bi moglo doći do perioda "radarske tišine", što znači da bi otkrivajući uređaji mogli biti isključeni radi zaštite radara od ometanja ili uništenja ili otkrivanja rasporeda odbrambenih snaga i radarskih frekvencija, tako da u tom najkritičnijem momentu ljudsko oko ponovo biva najvažniji detektor. Takođe, neki od modernih protiv vazdušnih raketnih sistema su vodeni optički, sa vrlo velikim uveličanjem, gde je vidljivost mete od velike važnosti.
Još jednom, postavlja se pitanje opasnosti od sudara. Tu su nepomirljive činjenica - tamniji finiši radi prikrivanja u operativnim postavkama i okom vidljive boje radi prepoznavanja pripadnosti u interesu sigurnosti. Pošto leteće boje odražavaju stanje međunarodnih odnosa tokom godina, nadajmo se sjajnijim i drečavijim letećim bojama u budućnosti.
Вратете се на почетокот Go down
Momak od Gjorce

avatar

Број на мислења : 9310

ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   11/6/2013, 20:49

Вратете се на почетокот Go down
Sponsored content




ПишувањеПредмет: Re: Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување   

Вратете се на почетокот Go down
 
Техники и опрема за камуфлирање, сокривање и обманување
Преглед на претходна тема Преглед на наредна тема Вратете се на почетокот 
Страна 3 of 8Отиди на страна : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Next

Permissions in this forum:Не можете да одговарате на темите во форумот
ОДБРАНА :: Копнено вооружувње :: Инженерија-
Отиди до: